Oko dana

Krasuljak (Bellis perennis) pripada rodu Bellis porodice Asteraceae.Potiče iz Evrope i male Azije.Kod nas se u prirodnom staništu često viđa na livadama ili kao višegodišnja biljka u dvorištima i parkovima.Može se pronaći na visinama i do 1500m nadmorske visine.

Bellis perennis

Baštenska ili pak balkonska dekoracija neće biti potpuna ako nedostaje krasuljak.Zajedno sa drugim prolećnim cvećem on formira šareni prolećni pejzaž,koji podseća da je zima iza nas.Osim što je lepo cveće,krasuljak je i čudesna lekovita biljka.Njeni cvetovi sadrže organske kiseline,inolin,eterična ulja i puno vitamina.Narodna medicina ovu biljku preporučuje kod bronhitisa,oboljenja jetre i žutice,prečišćava krv.Pomaže kod zatvora,kod rana koje teško zarastaju,koristi se i kao dodatak lečenju reume.

U ishrani se uključuje mlado lišće,cvetni pupoljci,pre nego sto dobiju dlačice.Tokom celog proleća može da se konzumira ako se pomeša sa spanaćem.Ima ukus lešnika.

Krasuljak nije zahtevan po pitanju uslova u kojima raste.On je otporno cveće.Uspešno prezime ne samo listovi već i pupoljci,koji kad su zime toplije,procvetaju i zimi.Uspešno prezime na otvorenom mestu i kada je hladnija zima.Nisu zahtevni i po pitanju svetlosti,ali imaju lepše cvetove ako su na sunčanom mestu.Vole lagano do srednje teško zemljište,bogato i nađubreno.Prisustvo vlage utiče dobro na krasuljak.

Biljka se razmnožava preko semena i podelom korena.Seme se seje u junu ili julu u lejama.

Današnje kultivisane sorte odlikuju se raskošnim cvetovima-kitnjastim,loptastim,u obliku dugmeta,u beloj ,roze ili crvenoj boji.Poznate sorte su Pomponet,Taso,Super enorma,Habanera,Medici,Rogli i dr.

Cveće nam je darovala priroda.Ono ima snagu da nas raduje,umiri,izleči...

Habanera

Tasso pink